Autofagija - istine i zablude iz ugla Vojina Turinskog. Pitanja i odgovori, činjenice i pojmovi, mišljenja, poruke i zaključci.

Uvodne napomene

Tokom ovog leta mi je više osoba tražilo da im saopštim svoje mišljenje o aktuelnoj medijskoj temi “Autofagija”. Za to mi je bilo potrebno mnogo vremena jer sam na Internetu naišao, na moje veliko iznenadjenje, na veoma velik broj  sasvim različitih (površnih, netačnih, neodgovornih, prepotentnih, senzacionalističkih...) tekstova i video-zapisa. Morao sam da ih pažljivo čitam, da pravim beleške-izvode, da označavam bitne primedbe... Razume se da sam otvorio i ozbiljnije izvore informacija tj. sajtove “Nobelove fondacije”  i  “Wikipedije” a morao sam da koristim i knjigu “Medicinska fiziologija”.

U želji da svoje mišljenje iznesem na što jasniji i što pregledniji način kao i da obim tog teksta bude što je moguće kraći, pokušaću da tekst pišem u nekom stilu “pitanja i odgovori”.

Moji podaci:   Vojin Turinski, dipl.el.inženjer u penziji. Rodjen 1940 god. u Zrenjaninu. Iako sam u stručnom pogledu potpuno van ove oblasti, kredibilitet da o tome govorim mi daje 30-godišnje amatersko bavljenje izučavanjem oblasti “zdrava ishrana”, “prirodno lečenje” i “alternativna medicina”. Ozbiljnost tog rada dokumentuju činjenice da sam osnovao i 22 god. bio predsednik  Udruženje gradjana “Zdrav život” – Zrenjanin i da sam za to vreme organizovao oko 450 predavanja i kurseva iz navedenih i dodirnih oblasti. ( E-mail:  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. )

Pitanja i odgovori  -  Činjenice i pojmovi  -  Mišljenja, poruke i zaključci

Autofagija – definicija                                                                                                                                     

Reč “autofagija” se svuda prevodi isključivo kao “samoproždiranje”   a to znači i “samouništavanje”  odnosno štetan (destruktivan) proces čiji je krajnji ishod  - smrt.   To znači da taj naziv u potpunosti  važi kad su u pitanju autoimune bolesti čoveka (negde sam video spisak sa 45 istih) jer tada  naš (poremećeni, oštećeni, zabunjeni) imuni sistem uništava  naše telo umesto da uništava štetne mikroorganizme i druge štetne materije koje unosimo zagadjenom   hranom, vodom, vazduhom...

Pojam-termin “autofagija” je definisan  1963.god. od strane belgijskog naučnika Kristijana De Duve-a na Simpozijumu o lizosomima (u Londonu). On je “autofagijom”, sasvim ispravno, nazvao i opisao proces u kojem lizosomi sami sebe unište (pojedu) ukoliko se na neki način ošteti njihova membrana i time izliju “enzimi za unutarćelijsko varenje”.

Nobelova nagrada za otkriće autofagije.

Nikada niko nije dobio Nobelovu nagradu za otkriće autofagije.  De Duve je tek 1974.god. dobio Nobelovu nagradu za otkriće lizosoma  a Jošinori Osumi  (Yoshinori  Ohsumi) je tek 2016.god. dobio Nobelovu nagradu za  (mnogobrojna ) otkrića o mehanizmima autofagije.

Jošinori Osumi  -  Nobelova nagrada za Fiziologiju ili Medicinu

Japanski naučnik (ćelijski biolog) Jošinori Osumi je još 1992. god. objavio svoje prve radove o izučavanju autofagije u ćelijama pekarskog kvasca. Zatim je naredne  24 godine nastavio ista ta istraživanja  (i dalje sve na ćelijama pekarskog kvasca) i tek tada se neko setio da mu dodeli Nobelovu nagradu ?! Zaista čudno i neverovatno!  Prošlo je više od  50 godina  od ozvaničenja naziva “autofagija”  i bar 30 godina njegovog  sistematskog istraživačkog rada - a istim takvim istraživanjima su se bavile i stotine drugih naučnika širom sveta  -  pa šta se to odjednom dogodilo  te 2016.godine?

Moje mišljenje....

Zapazio sam sledeće: svi ti naučnici su se tih godina našli u pravoj tehničkoj blokadi – dalja-dublja istraživanja su im sprečavale ograničene tehničke mogućnosti raspoloživih (najsavremenijih) elektronskih mikroskopa.

Tu se Osumi proslavio – uspeo je da nekim specijalnim metodama  izvrši takve mutacije ćelija kvasca koje su dovele do ukrupnjavanja nekih unutarćelijskih segmenata ... pa je mikroskopska vidjivost postala dovoljna za nastavak daljih istraživanja.  Ta dalja istraživanja su krenula od pronalaženja mogućnosti selektivne  autofagije pa su se potom usmerila na ogromno-neistraženo polje genetskih modifikacija,  pronalaženja gena neophodnih za autofagiju,  kodiranje proteina autofagnim genima, pronalaženje gena za selektivnu autofagiju.......

Mislim da se tada dogodilo ovo: 
Marketinški super-stručnjaci-naučnici  su došli na ideju da velikim svetskim moćnicima-milijarderima predlože da sprovedu veliku, super profitabilnu revoluciju u farmaceutskoj industriji  tako što će preći na novu generaciju bioloških – genetski modifikovanih -  lekova  koristeći iste principe, metodologije, tehnologije, marketinške procedure ka što su pre desetak godina uspešno sproveli svojim programom  genetski modifikovane hrane!

Ako je ovo tačno, onda će dalja istraživanja biti 10 puta brža jer će se odmah odgovarajući istraživački fondovi ustostručiti i za narednih 5-6 godina biće uradjeno mnogo više nego za prethodnih 50.

Ako i ovo bude tačno, onda treba smatrati da su prve milijarde već krenule ka medijima sa preciznim uputsvima za dinamiku i strategiju postepene ali pouzdane medijske kampanje da bi se “javnost” “objektivno” informisala o blagodetima ove zdravstvene revolucije – razume se, bez i jedne reči o mogućim štetnim posledicama....

Medijski cirkus ( “biseri mudrosti” ili tačnije “dijamanti gluposti” )

Potpuno sam zaprepašćen neprofesionalnim, neodgovornim, šarlatanskim izveštavanjem medija o ovoj temi.  Nekoliko njih su već u naslovu ili prvoj rečenici  napisali da je Jošinori Osumi dobio Nobelovu nagradu iz oblasti “Psihologije” umesto iz oblasti “Fiziologije”. Verovatno da nikad nisu ni čuli da postoji nešto što se zove “Fiziologija”! Da nebih gubio vreme u sortiranju, ja ću iz svoje sveske beleški redom ovde prepisati moja kritička zapažanja-protestne primedbe o tekstovima koje sam čitao:  (pored 3 gornja): skandalozno, neozbiljno, nakaradno, izmišljotine, medijski haos, medijski kolaps, dezinformisanje, sunovrat novinarstva, obmanjivanje,....

A navešću i nekoliko “dijamntskih gluposti”:

• Autofagiju zovu “eliksir mladosti”.
• Pauze od hrane produžavaju život. Ovo revolucionarno otkriće krunisano je 2016.godine    Nobelovom nagradom.
• Autofagija usporava starenje. Nobelovac ima ključ za duži život.
• To je način na koji organizam reaguje na stres.
• Dr Osumi  je rešio jednu od najvećih naučnih misterija.
• .... kada mozak detektuje da  do stomaka ne dolazi hrana...
• Sam proces autofagije je glavni direktor starenja.
• Starost nastaje zbog usporenog procesa autofagije.....jer se u organizmu nakuplja  ...
• Maligne ćelije mogu poslužiti kao obrok zdravim ćelijama...      

Oko 90 % svih tekstova uopšte ne govori  o otkrićima japanskog naučnika  izvršenim  isključivo korišćenjem  ćelija pekarskog kvasca tj. ostvarenim na jednoćelijskim mikroorganizmima .  U svojoj autobiografiji, koju niko uopšte ni ne spominje, posle 24 godine  naučno-istraživačkog rada  (izučavajući sve procese autofagije u ćelijama kvasca) Jošinori Osumi ( 2016.g.) kaže:

                     “ Istraživanje autofagije je još uvek u ranoj fazi a naše razumevanje fiziološke uloge autofagije posebno je tek u povojima “

Očigledno je da su svi novinari ovu njegovu izjavu potpuno zanemarili  i umesto da nas (javnost) objektivno informišu,  obasuli su nas obiljem dezinformacija  skrivenih iza bombastih senzacionalističkih naslova.

Mislim da s punim pravom mogu da postavim pitanje da li u novinarskoj  profesiji  uopšte postoji bilo kakav etički kodeks, da li postoji neki sud časti ili bilo kakva društvena  kontrola  kvaliteta rada...

Destruktivni doprinos jednog  lekara

Jedan lekar je na Jutjubu objavio video-snimak svog predavanja sa nazivom  “Autofagija, samoizlečenje”. Razume se da smo svi očekivali konačno prave stručne informacije.  Medjutim, dogodilo se upravo suprotno. Cilj tog lekara je izgleda bio nešto drugo: da iskoristi priliku te da uz pomoć ove, trenutno atraktivne, teme pa još dopunjene rečju “samoizlečenje” privuče što veći broj gledalaca i uveća svoju popularnost. Iz samog predavanja se jasno vidi da nije pročitao nijedan stručni tekst  o toj temi ni iz dokumentacije Nobelove fondacije niti iz Wikipedije već se oslonio na par šturih novinarskih izveštaja  a celo predavanje se svelo na njegovo prepričavanje davno pročitane knjige “Gladovanje radi zdravlja” (razume se da to nije spomenuo)  ali je zato tokom celog predavanja hvalisavo ponavljao kako on “taj lek”  (čiji naziv do kraja predavanja nije ni saopštio) prepisuje svojim pacijentima već 20 godina i naveo 1 primer izlečenja (Rusi su u svojoj knjizi naveli 7.000 izlečenja što je  svakako i bio razlog zašto on tu knjigu nije spomenuo). U želji da zapanji publiku senzacionalnim informacijama, ubacivao je u svoje predavanje kratke, osvežavajuće, neverovatne  tvrdnje, kao na primer:

• ....otkrio je terapijske efekte, objavio u... i dobio Nobelovu nagradu...
• Nobelovac (ni ime mu nije znao?) je zaključio da “dobre” ćelije odstranjuju oštečene, maligne i mikroorganizme... ( a taj Nobelovac je dobio nagradu za izučavanje autofagije u ćelijama kvasca?!)
• Upozorio nas je da se “ 70 % energije troši na varenje” iako se u medicinskoj struci pouzdano zna da se za kompletan proces razlaganja i iskorišćavanja hrane i izbacivanja nepotrebnih i štetnih ostataka  tog procesa troši samo 2 % za ugljene hidrate,  3 % za masti i 30 % za dobijanje energije iz belančevina.
• Meso sadrži “krupne” belančevine koje ne mogu da se iskoriste... (to je već na nivou “malog Đokice”).

I na kraju da napomenem da nije propustio priliku da nam se pohvali kako je i on sam gladovao čak 9 dana (a rusko terapeutsko gladovanje  traje 35-45 dana tj do gubitka 18,5 % težine). Mislim da sam , na ovom mestu, dužan da vas podsetim i upozorim na jedan drastičan primer slične medijske manipulacije, kada je “čuveni”  “Doktor Roso” , nastupajući na više TV kanala (na nekim u posebnim programskim terminima), stekao veliku popularnost ali se ubrzo pokazalo da je u pitanju ne lekar već bodibilder bez ikakvog medicinskog obrazovanja koji je, akonto svoje popularnosti, postao i velik prevarant naplaćujući bogatim osobama  za svoje “stručne usluge” i do 40.000 evra.  Srećom to nije dugo potrajalo – ubrzo je uhapšen i isporučen nadležnim organima.

Podaci o ruskoj knjizi  “Gladovanje radi zdravlja”:   Autori su lekari: J.S.Nikolajev i F.I.Nilov, izdavač srpskog izdanja je NIP “Partizan”- Beograd- 1977.g. , prevodilac je Božo Bobot – Zrenjanin a mislim da je štampna u zrenjaninskoj štampariji “Budućnost”. Knjiga se sigurno može nabaviti preko Interneta, verovatno kao fotokopija ili kao E-knjiga.

Zbirni efekti novinarskog “objektivnog” informisanja

Ja, kao elektroinženjer, laik za medicinu i biologiju, na osnovu mnogobrojnih novinarskih tekstova stekao sam sledeće saznanje o tome šta je “ćelija” na koju se odnose sva dosadašnja istraživanja Nobelovca Osumija:

1. - Ćelija je jedna sićušna loptica koja u sebi ima lizosom.
2. - Ćelija po ceo dan skuplja otpatke, reciklira ih i od toga živi.

To je sve što meni i vama nudi naše drago “objektivno” novinarstvo na osnovu čijih informacija treba da vršimo svakodnevno usmeravanje naših daljih životnih planova, našeg načina života, ishrane,očuvanja zdravlja...

A evo šta sam našao u “neobjektivnoj”  knjizi   “Medicinska  fiziologija” (William F. Ganong, “Savremena  administracija” – Beograd,  1975.god., 696 strana):

1. - Ćelija sadrži:   Lizosome--- Plazma-membrane--- Mitohondrije--- Centriole--- Sekrecijska zrnca---Golgijev kompleks--- Ribosome i cisterne--- Perinuklearne cisterne--- Nukleole
2. - U ćeliji se obavljaju sledeći procesi:    Varenje i apsorbovanje hrane---Preuzimanje kiseonika i izbacivanje ugljendioksida---Raznošenje hranljivih materija i produkata metabolizma--- Procesi razmnožavanja---Procesi koordinacije rada. ( Začudo, novinarska čuvena “reciklaža” se ni ne spominje)

Verovatno vam je sada jasno da svojim životom  ne treba da upravljate na osnovu “nonejm” (bezimenih) informacionih izvora već isključivo uz ozbiljnu proveru svega što vas interesuje na zvaničnim, službenim sajtovima  Wikipedije (ali i tu: srpska, hrvatska, bosanska..., pa i inostrane uz Guglov mašinski prevod), i dobro poznatih velikih svetskih stručnih, naučnih, informatičkih, i drugih afirmisanih sajtova kao što su: www.nobelprize.org ,  www.quora.com,  www.natura.com , www.sciencedirect.com,  i mnogih drugih.  ali nikako ne treba ukazati poverenje medijskim portalima koji su svi, na neki način, potplaćeni  (uc enjeni)  objavljivanjem reklama ili na neki drugi (skrivani) način pa im nije u interesu da budu “objektivni”.

Produženi intervali  neuzimanja  hrane –svakodnevna  primena – efekti – (1)

U daljem tekstu ću vam saopštiti zašto mislim da je to veoma korisno ali na početku želim da vam iznesem svoje mišljenje da ti pozitivni efekti ne potiču od podsticanja procesa “samočišćenja” organizma tj. takozvanog “samoproždiranja” već od 2 druge stvari.  Prvo da obrazložim ovaj svoj stav:

“Samočišćenje” (samoodržavanje) je jedan od najelementarnijih prirodnih (tj. Božijih) programa (baznog softvera) koji je čvrsto (neizbrisivo) upisan u genetske temelje svih živih organizama.  Kada taj program ne bi bio automatski, svakodnevno, sprovodjen precizno i u potpunosti (stopostotno) , onda bi sve ćelije živog sveta na ovoj planeti već odavno izumrle... Svaka ćelija u kojoj se ćelijski otpad i “metabolička šljaka” ne uklanjaju potpuno već se lagano nagomilavaju, mora da doživi smrt za relativno vrlo kratko vreme.

A pošto se to u stvarnosti ne dogadja, onda pozitivni zdravstveni efekti koji se postižu produženim dnevnim periodima neuzimanja hrane (tj. malim, skromnim, skoro šaljivim “gladovanjem”), verovatno potiču od nekih drugih objektivnih razloga.  U daljem tekstu vam iznosim svoje mišljenje o tome.

Produženi intervali  neuzimanja  hrane – svakodnevna  primena – efekti – (2)

U svom eksperimentisanju sam najpre zapazio nešto čudno-neočekivano. Razume se da sam očekivao pojavu gladi ali uopšte nisam očekivao da će to biti neki neobičan, prijatan osećaj, nešto kao  povratak, ugodno ponovno uspostavljanje  veze sa nekom svojom pravom prirodom ?! Ako sam u ovoj proceni u pravu, onda sam u svojim razmišljanjima došao i do sledeće pretpostavke:  moguće je da jedan deo pozitivnog uticaja upravo potiče od postupka “vraćanja prirodi” tj. obogaćivanja mog organizma davno zaboravljenim osećajem prirodne  (svakodnevne) gladi... I ne samo to, nego je lako moguće da taj osećaj gladi pozitivno deluje i na druge unutrašnje organe, vraćajući i njima neke deliće potpunijeg-prirodnijeg delovanja ...

Produženi intervali  neuzimanja  hrane – svakodnevna  primena – efekti – (3)

Na kraju ovih razmatranja, sasvim sam siguran da produženi intervali neuzimanja hrane neminovno dovode i do smanjenja ukupnog dnevnog uzimanja hrane.  Korisne efekte smanjenog unosa hrane najbolje ilustruje primer koji Rusi navode u onoj svojoj knjižici  (u polušaljivom tonu): Laboratorijski crvići su hranjeni svakodnevno uobičajenom dozom hrane a njihov “kralj” je dobijao hranu svaki drugi dan. Na opšte zaprepašćenje “kralj” je nadživeo čak 17 generacija svojih podanika!   U novijoj Internet dokumentaciji više puta su se pojavili tekstovi u kojima se saopštava  da su eksperimenti na laboratorijskim životinjama nedvosmisleno dokazali da smanjenje unosa hrane za 30%  uvek ima za posledicu produžetak životnog veka  isto za 30%.

Mislim da je po tom pitanju naša situacija  ovakva:

• Svaki čovek koji uživa u blagodetima savremene civilizacije ( televizija, internet, mobilna telefonija) neminovno je preopterećen ogromnom količinom informacija i pod stalnim je stresom. Jedno od najčešćih sredstava za umanjivanje nervne napetosti je celodnevno grickanje i pijuckanje... Može se proceniti da se na taj način upravo vrši dopunski  (nepotreban, nekoristan)  unos izvora energije približno baš u toj količini od 30 %.

• Sasvim je jasno da se smanjenim unosom hrane organizam znatno rasterećuje jer nema više potrebe da troši energiju na nepotrebno (nekorisno, koplikovano i naporno) varenje hrane koja ne može biti iskorišćena mora biti pretvorena u rezervne zalihe energije ili izbačena iz tela.

Produženi intervali  neuzimanja  hrane – svakodnevna  primena – zaključak – (4)

Ukupni korisni efekti produženog perioda neuzimanja  hrane u toku jednog dana  ( u nekoj ozbiljnijoj formi to bi bilo u periodu  od 19 čas. uveče do 11 čas. sledećeg dana, uz eventualnu amnestiju za jutarnju kafu) trebalo bi da budu:      

• Momentalni osećaj “lakoće” tela i smanjenja stalnog (hroničnog) umora,
• Postepeno smanjivanje raznih drugih hroničnih tegoba i bolesti,
• Lagano smanjivanje telesne težine kod osoba kod kojih je ona prekomerna,
• Mogućnost čak i potpunog izlečenja nekih lakših bolesti.

Svakako da se mogu smisliti i sprovoditi i razni drugi načini smanjenog unošenja hrane ali je velika prednost ovog načina što se može daleko lakše sprovesti, bez neugodne svakodnevne  unutrašnje “borbe” – jednostavno donesete odluku o tome, smatrate je strogim ”zakonom” i dalje je sprovodite automatski bez ikakvog  nervira- nja.  Ubrzo vam to prelazi u naviku i dalje se stvarno izvršava automatski.

Ako želite da ovim putem skidate kile onda moja ćerka ima jedan dobar predlog  za korišćenje logističke podrške od strane  -  praznog frižidera.

L i t e r a t u r a

Literaturu sam već usput naveo smatrajući da će pre biti uočena i možda i korišćena  ako se prikaže uz sam deo teksta na koji se odnosi.  Možda treba da napomenem da je pri listanju sajta Nobelove fondacije poželjno da se otvore redom bar ove 4 osnovne “fijoke”:   .../Prizes   .../Press-relase  .../Archive  .../Lecture. 

Autor: Vojin Turinski
U Zrenjaninu, 09.11.2019.god.