Vantelesno iskustvo je fenomen u kome se osoba oseća kao da je njena svesnost napustila njeno fizičko telo i posmatra svoju okolinu iz perspektive izvan njega. Tokom ovakvog iskustva osobe su svedočile da su gledale svoje telo odozgo, ili iz nekog drugog ugla prostora.

Ovakva iskustva se mogu javljati spontano, ili ih mogu izazvati različite situacije, ili metodi da se do njih dođe, kao što su meditacija, iskustvo bliske smrti, lucidni snovi, ili specifične stimulacije mozga. Iskustva mogu biti živopisna i ponekad uključuju osećaj lebdenja, letenja ili kretanja kroz različita okruženja.

Astralna projekcija je specifičan koncept povezan sa vantelesnim iskustvom, konkretnije povezan sa duhovnim, ili metafizičkim verovanjima i odnosi se na to da tokom vantelesnog iskustva, svest ili duša napušta fizičko telo i ulazi na astralnu ravan, oblast ili dimenziju koja je odvojena od fizičkog sveta. U ovom stanju, veruje se da su pojedinci u stanju da istražuju različite planove postojanja, da komuniciraju sa drugim bićima ili duhovima i da su u stanju da steknu duhovne uvide i znanje.

Ukratko, iskustvo van tela se odnosi na osećaj odvojenosti od svog fizičkog tela, dok je astralna projekcija specifična interpretacija ovog fenomena koja uključuje ideju istraživanja odvojenog astralnog nivoa.

Vantelesna iskustva se pojavljuju u različitim kulturama sveta, pomenućemo samo neke. U šamanizmu poznato je da šamani u transu idu izvan tela u druge svetove i tamo rešavaju probleme koje ljudi imaju u ovom svetu. U drevnom Egiptu znamo da je vantelesno iskustvo bilo povetano sa konceptom duše ili "ba" za koju su verovali da može da napusti telo tokom spavanja i putuje u druge oblasti, uključujući i zagrobni život.

Ba se prikazivala kao ptica sa ljudskom glavom i mislilo se da oslobađa iz tela nakon smrti i postaje deo zagrobnog putovanja osobe. Danas mnogi smatraju da je koncept ba jedno od najstarijih pominjanja vantelesnih iskustava za koje danas znamo i to ilustruju drevnim egipatskim pogrebnim tekstom Knjige mrtvih, gde se opisuje kako ba putuje kroz carstvo mrtvih, pre nego što stigne na svoje konačno odredište u zagrobnom životu.

Na slici: Ba iznad tela pokojnika 

Daoizam u Kini  poznaje odvajanje duhovnog tela, mnogima je poznat crtež koji prati drevnu kinesku knjigu „Tajna zlatnog cveta“, ali ono što sam ja čuo od sabraće koja su u Kini trenirana u ezoteričnom daoizmu jeste da daleko od očiju javnosti astralni trening igra veoma veliku ulogu u obuci i radu ezoternih daoističkih praktičara. 

Jedna od takvih tehnika je i ulazak u palatu JuanČen. Tu se duša projektuje u astralnu palatu koja je mesto između dimenzija koja se smatra za našu pravu kuću. Kada se neko projektuje u nju, tu sreće svoje Božanstvo Čuvara i vidi svoju sudbinu i svoje stanje, da li je zdrav ili bolestan, da li mu ide u vezama, ili ne i sl. Promenama enterijera u ovom astralnom hramua, često uz poštovanje pravila feng šuija, neko u svom svakodnevnom životu menja stanje i okolnosti (poboljšava zdravlje, dobija novac, u život mu ulazi partner i sl).  Druga je projekcija astralnog tela sa vrha glave do mesta ukrštanja Jin i Jang svetova, tj zemlje i neba. Iskustvo je slično iskustvima vantelesnog putovanja koje na zapadu opisuju, zato što podrazumeva osećaj da se odozgo gleda fizičko telo. Odatle se može birati gde će se ići, da li će se ići da se traži razgovor sa pokojnicima, ili sa besmrtnicima. Ova tehnika iziskuje dugotrajno ponavljanje mantri i pravljenje različitih talismana, kao i vezivanje očija platnom, kojim se vezuje "astralni pasoš", što je u stvari poseban talisman ispisan na žutom papiru koji se posle spaljuje i koji otvara unutrašnje oči putnika da vide prizore na astralnom planu. Varijacija ove tehnike je astralno putovanje do kineske verzije pakla, ono podrazumeva 23 nivoa dok se ne dođe dotle, kako bi se razgovaralo sa pokojnicima i izbavile izgubljene duše.       

Na slici: Crtež iz Tajne zlatnog cveta 

U indijskoj jogi ozbiljnom joga praksom jogi može da izlazi izvan svog tela. No, počnimo prvo delom razgovora Svami Jogananda  sa svojim učiteljem Svami Juktešvarom, koji je objavio u svojoj knjiz Aitobiografija jednog jogija : 

Čitao si u svetim spisima,” nastavio je učitelj, “da je Bog ljudsku dusu obukao redom u tri tela - ideju, ili kauzalno telo, suptilno astralno telo, sediste čovekovog uma i osećanja, i grubo materijalno telo. Čovek na zemlji snabdeven je materijalnim čulima. Organi astralnog bića su svest i osećaji, i telo načinjeno od biotrona. Biće s kauzalnim telom ostaje u blaženom carstvu ideja. Ja radim sa onim astralnim bićima koja se pripremaju da uđu u kauzalni svet.”  

“Obožavani učitelju, pričajte mi, molim vas, jos o astralnom svemiru.” Iako sam na Šri Juktesvarovu molbu malo olabavio stisak, i dalje sam ga držao zagrljenog. Moje najveće blago, moj guru, koji je nadmudrio smrt da bi se sreo sa mnom! 

“Postoji veliki broj astralnih planeta na kojima sve vrvi od astralnih bića”, počeo je učitelj. “Stanovnici koriste ravnine ili mase svetla koje su brže od elektriciteta ili radioaktivne energije, da bi putovali s jedne planete na drugu.  

Astralni svemir koji se sastoji od različitih suptilnih vibracija svetla i boje, nekoliko stotina puta je veći od materijalnog svemira. Cela materijalna kreacija kao mala čvrsta korpa visi pod golemim blistavim balonom astralne sfere. Kao sto svemirom lutaju mnogobrojna materijalna sunca i zvezde, tako postoje i bezbrojni astralni sunčevi i zvezdani sistemi. Astralni svet je nepojmljivo lep, čist skladan i sređen. Nema mrtvih planeta ni pustosi. Zemaljske mrlje, kao sto su korov, bakterije, insekti i zmije ne postoje. Suprotno različitoj klimi i godisnjim dobima na zemlji, na astralnim planetama uvek je proleće. Ponekad padne blistav sneg i sarena kisa. Astralne planete obiluju jezerima boje opala, providnim morima i rekama duginih boja. 

U savikalpa samadiju poklonik je duhovno napredovao do stanja u kojem je u sebi sjedinjen s Bogom, ali tu svoju kosmičku svest ne može da održava ako nije u nepokretnom transu. Upornom meditacijom dostiže vise stanje nirvikalpa samadija u kojem se slobodno kreće u svetu i izvrsava svoje dužnosti, ne gubeći ni trenutak zajednistva sa Bogom. Kalpa znači vreme, eon. Savikalpa znači podložan vremenu ili promeni - zadržana je veza sa prakrti ili materijom. Nirvikalpa znači bezvremen, nepromenljiv, “bez semena”.  

Većina ljudi toliko bi uživala u lepoti astralnih svetova, da bi spiritualni napredak smatrala nepotrebnim. 

Šri Juktesvar je upotrebljavao reč prana koju sam preveo rečju biotroni. Hinduističi sveti spisi ne spominju samo atom, anu, nego i paramanu, “ono sto je s one strane atoma”, finije elektronske energije, a takođe i pranu, “stvaralačku biotronsku silu”. Atomi i elektroni su slepe sile. Prana je po svojoj sustini inteligentna. 

Na slici: Šri Anandamaji Ma i Svami Jogananda 

Mistična iskustva izvan tela su deo joginskih i tantričkih praksi u Indiji. Pojašnjenje dela teksta o astralu u Joganandinoj knjizi, ostalag teksta o astralnom svetu koji ovde nismo preneli pročitajte u samoj knjizi u poglavlju 43 u engleskom izdanju, u srpskom ii u hrvatskom prevodu je to u poglavlju 42, jeste da se u hinduizmu smatra da se pojedinac sastoji od tri tela: Karana Šarire (uzročnog/kauzalnog tela), ​Sukšma Šarire (suptilnog/astralnog tela) i Štula Šarire (grubog/fizičkog tela). Ova tri tela su povezana i neko najbolje funkcioniše kada su u harmoniji. Tome se dodaju pet omotača, tj koša. Kada osoba umre, samo fizičko telo umire, a astralno telo ostaje sve dok neko ne uđe u novo telo u kom trenutku se ono rastvara i stvara se novo astralno telo. Kauzalno telo je jedino koje ostaje u svim životima i sastoji se od Anandamaja koše. Điva je Sukšma Šarira (individualni ego sastavljen od uma i pranana/duha/daha), koji se ponovo rađa zbog karme.  

Nakon što izgubi Štula Šariru, Điva sa sobom nosi Sukšmu i Karana Šariru. Sukšma Šarira se sastoji od svih Čakri, Nadija i od Manasa. Karana Šarira nosi karma biđe (Šivina Kapala), tako da ih Điva prenosi između različitih tela. Po milosti Gurua, ako je to u ljudskom rođenju, Điva će koristiti Sukšma Šariru da podigne Kundalini putem Čakri i tako uništi karma biđe u Karana Šariri.  

U poznatom Adi Šankarinom tantričkom spisu Saundarija Lahari daje se naznaka o prajogi, tj procedura za primenu mantri u ritualu, koja dovodi do sposobnosti da tantrik napusti svoje grubo telo i luta unaokolo, ili da zaposedne nečije tuđe telo. Ovo je opasna tema zato što ako predugo ostane izvan tela tantrik ili jogi može da doše u situaciju da nema gde da se vrati i malo je viši nivo prakse od astralne projekcije. 

Budizam je nastao u Indiji i pod uticajem joge, a njegova tibetanska verzija je veoma kompleksna i u poslednjih nekoliko deceniji dosta njihovih tajni nam je razotkriveno na zapadu.  

Dalaj Lama je jednom rekao da se može, ako se naporno vežba, 'videti' očima drugih, i da um može da putuje u druge oblasti, kao i da istinska Bodisatva može da projektuje ovaj um i telo na 100 mesta odjednom. Ali ni to nije potpuno isto onome što je  na zapadu astralna projekcija. Tome je mnogo bliža tibetanska joga sanjanja gde je cilj da se neko probudi u snu.  

Dakle na Tibetu postoje tajne prakse koje uključuju vantelesno iskustvo, to su prvenstveno tantričko-šamanski obred  Čod, Delog koji je povezan sa iskustvima bliske smrti i vraćanje sa onog sveta u život i tibetanska joga sna, a naročito praksa koja se zove Pova. Ali to je za tantričke Majstore koji imaju posebne zadatke. Tako je, slično Šri Juktešvaru iz Joganandine priče, Buda, o čemu govori više mahajana budističkih sutri, posečivao nezemaljske ravni i tako podučavao bića koja tamo žive. Recimo u Sutri Srca se govori kako je Buda podučavao Avalokitešvaru. Sanskritski izraz Sukavati, na tibetanskom Devačen, označava carstvo užitka, mesto gde se ne doživljava patnja. Stanovnici ovog carstva su duhovno napredna bića koja uživaju u prisustvu Buda. 

Devačen je ono što se u budizmu podrazumeva kao "čista zemlja" i „Glavni Buda ovog carstva ima dva imena, Amitajus (bezgranični život) i Amitaba (bezgranična svetlost). Amitajus se, u tibetanskom tantričkom budizmu, smatra neograničenim oblikom suprtilnog tela Bude Amitabe. " Ovaj "nivo" onostranog sveta se ne može posetiti astralnim putovanjem, niti se astralnim putovanjem može ići u čistu zemlju. Tamo se ide pomoću Pove. Dolpopa, tibetanski tantričlki majstor Kalačakre iz 14. veka, mnogo je puta koristeći Pova tehniku putovao u Šambalu i primao učenja od njenih kraljeva.  

Na slici: Buda Amitajus u Devačenu 

Postoje različite linije prenosa Pove, u severnoindijskom kraljevstvu Odijana, na primer, tantrici su koristili ovu tehniku da se projektuju u nedavno preminule mlade osobe, da bi zatim izlečili telo od bolesti koja ga je ubila i živeli u tom mlađem telu praktično produžavajući svoju egzistenciju na materijalnom planu bez da se ponovo reinkarniraju. Zatim Pova se koristi za izlazak iz tela i odlazak u onostrani svet i pomaganje mrtvima da se snađu, Za ovakvo korištenje Pove postoji posebni test gde onaj ko je ovladao Povom mora da manifestuje sasvim određeno ćudo.  

Dnevnici Namkaija Norbu Rinpočea, jednog od najvećih tibetanskih majstora 21.veka, sadrže brojne izveštaje o njegovim putovanjima izvan tela, uključujući posete mnogim drugim svetovima. 

Povu je u Srbiji u prvoj deceniji 21. veka u nekoliko navrata podučavao Lama Ole Nidal.  

Ovom prilikom nećemo ulaziti u primere iz drugih kultura i tradicija, nećemo se baviti kabalom, plemenskim tradicijama i raznim drugim egzotičnim primerima misticizma širom različitih vremenskih epoha i prostornih odredišta. Upoređivanjem različitosti možda bismo došli do mnogo većih sličnosti nego što bi očekivali, ali i došli do nekih saznanja koja bi nas možda iznenadila. Za sad završimo ovaj tekst time da ćemo reći da je razlika između, na primer, Pove i astralne proijekcije u tome da ako je astralna projekcija izmeštanje tipa 20 jedinica nečega, nazovimo to supstancom, onda je Powa izmeštanje 100 % i zato se Povom i ide u Šambalu i druga utvišena mesta, ma šta to značilo, u onostranom  dok je astralna projekcija samo za određena mesta na astralnom planu. Sama astralna projekcija, kao pojam, definisan je na zapadu i to ne tako davno, pre manje od 150 godina, štp će biti tema našeg sledećeg nastavka. 

(Nastaviće se)